Back

ⓘ Калиманићи, Сребреница. Калиманићи су сеоско насеље, смештено у југоисточном делу општине Сребреница, и налазе се у близини мање варошице Скелани, на самој обал ..



Калиманићи (Сребреница)
                                     

ⓘ Калиманићи (Сребреница)

Калиманићи су сеоско насеље, смештено у југоисточном делу општине Сребреница, и налазе се у близини мање варошице Скелани, на самој обали реке Дрине, у босанском средњем Подрињу. Од општинског центра Сребренице је удаљено око 37 километара, са градом је повезано регионалним путем Сребреница-Крагљивода-Скелани. Од суседне Бајине Баште, у Србији, удаљено је нешто око 5 километара, преко Скелана и моста који повезује Босну и Херцеговину и Србију, одн. Скелане и Бајину Башту.

Део насеља, заселак Решагићи, смештен је на речној тераси Дрине, а други део насеља, брдски засеоци Калиманићи и Дрмник, северозападно од обалских Решагића, на околним брдским падинама. Делови насеља, одн. засеоци се налазе на различитим надморским висинама: Решагићи 229 м н/в, Калиманићи 370 м н/в и Дрмник 480 м н/в. Ово насеље, као уосталом и већина насеља у општини Сребреница припада типу разбијених брдско-планинских насеља, а чине га засеоци, одн. делови насеља: Калиманићи, Дрмник и Решагићи. Насеље није богато изворима питке воде. Кроз насеље пролази мањи поточић, а у близини насеља је корито реке Дрине.

Површина катастарске општине, одн. атара села Калиманићи износи око 4.6 km 2, а од тога је око 59% земљишта у приватном власништву. Пољопривредно земљиште чини 59.4%, а обрадиво 38.8%, од укупне површине сеоског атара. Општа густина насељености износила је према попису из 1991. године, 86 стан./km 2, што је било изнад општинског просека.

                                     

1. Историја

Сеоско подручје је било насељено још у средњем веку, а вероватно и раније. На локалитету Островаш налази се десетак стећака. Ово насеље, т.ј његов заселак Дрмник, спомиње се у првим пописима Зворничког санџака, нахија Шубин.

                                     

2. Становништво

Првим пописом за време Аустроугарске из 1879. године, забележено је да је те године у селу живело 167 становника. Тада је у селу било 15 кућа, а просечан број чланова домаћинства износио је 11.1 особа. На следећем попису 1885. године, у селу је живело 189 становника, и како се наводи сви становници су били гркоисточне, одн. православне вероисповести. 1895. године, село броји 187 становника, и то 169 православаца и 18 муслимана, а последњим аустроугарским пописом из 1910. године, забележен је 231 становник, 209 православних и 22 муслиманска становника.

У време Краљевине Југославије, извршена су два пописа становништва. 1921. године, Калиманићи су имали 183 становника, а смањење је вероватно последица ратних дешавања у Првом светском рату. Тада је у селу живело 164 православаца и 19 муслимана.

У периоду социјалистичке Југославије, село је имало следећи број становника:

  • 1948. године - 323;
  • 1953. године - 363;
  • 1971. године - 360, Срби - 322 и Муслимани - 38;
  • 1981, године - 380, Срби - 300, Муслимани - 70, Југословени - 3, Црногорац - 1 и 6 осталих или непознатих;
  • 1961. године - 367, Срби - 332 и Муслимани - 34;
                                     

2.1. Становништво Попис 1991.

На попису становништва 1991. године, насељено место Калиманићи је имало 397 становника 201 мушких, 196 женских, од чега се 292 изјаснило као Срби, а 105 као Муслимани. Број муслиманског становништва је просечно растао вишим наталитетом или досељавањем у плодну дринску долину, а српског се смањивао, нижом стопом наталитета и исељавањем, пре свега у суседну Бајину Башту. У 95 кућа, живело је 96 домаћинстава просечне величине 4.1 члан по домаћинству.

У насељу је од укупног броја, било 146 привредно активних становника, а 2 становника су била на привременом раду у иностранству. Од укупно 347 становника, старијих од 10 година било је 58 неписмених особа или 16.7% од укупног броја популације наведене старости. Од укупно 314 особа старијих од 15 година, без школске спреме било је 50, са незавршеном потпуном основном школом - 63, основно образовање завршило је 98 лица, средње 80 особа, више 4, а високо 9. За 10 особа није била позната школска спрема. Деца са подручја села, угл. су похађала основно образовање у осмогодишњој школи у оближњим Скеланима.



                                     

3. Фамилије

Срби су готово у потпуности живели у засеоцима Калиманићи и Дрмник, а Муслимани у засеоку Решагићи.

По попису из 1991. године, у селу је живело 30 фамилија: 15 српских и 15 муслиманских, распоређених у 71 српском и 23 муслиманска домаћинства.

                                     

3.1. Фамилије Српске породице у Калиманићима

Српске породице у селу биле су:

  • Недељковић 2 домаћинства, 8 чланова;
  • Петровић 7 домаћинстава, 26 чланова;
  • Богдановић 9 домаћинстава са 43 члана;
  • Вујић 2 домаћинства, 10 чланова;
  • Милошевић 3 домаћинства, 10 чланова;
  • Ђукић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Николић 11 домаћинстава, 41 члан;
  • Поповић 1 домаћинство, 7 чланова;
  • Митровић једна особа у мешовитом домаћинству Мијатовић-Јусуфовић;
  • Јаковљевић 2 домаћинства, 4 члана;
  • Миловановић 5 домаћинстава, 18 чланова;
  • Мијатовић 11 домаћинстава, 40 чланова;
  • Јанковић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Филиповић 4 домаћинства, 18 чланова;
  • Јовановић 13 домаћинстава, 54 члана;
                                     

3.2. Фамилије Муслиманске породице у Калиманићима

Муслиманске породице у селу биле су:

  • Малагић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Хајдаревић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Авдић 1 домаћинство, 3 члана;
  • Алић 1 домаћинство, 2 члана;
  • Смајиловић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Јунузагић 6 домаћинстава, 30 чланова;
  • Мустафић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Тихић 1 домаћинство, 6 чланова;
  • Муминовић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Хасановић ;
  • Селимовић 3 домаћинства, 13 чланова;
  • Мехмедовић 3 домаћинства, 13 чланова;
  • Џанановић 1 домаћинство, 5 чланова;
  • Делић 1 домаћинство, 4 члана;
  • Јусуфовић 2 особе у заједничком непородичном домаћинству са још две особе презимена Битић и Митровић;

Из списка фамилија јасно се закључује, како је и раније речено у односу на пописе, да је највећи део муслиманских породица појединачно досељених, у највећем броју из брдско-планинских муслиманских села између Скелана и Сребренице.

Српско становништво своје верске потребе задовољава у оближњим православним црквама у Скеланима и на Височнику, а муслиманско које се једним делом вратило после грађанског рата у село, у обновљеној сеоској џамији у засеоку Решагићи, претходно срушеној у рату.

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →