Back

ⓘ Српско просвјетно и културно друштво Просвјета је основано 1902. године у Сарајеву са циљем очувања српске културе и идентитета у Босни и Херцеговини. Настало ј ..



Српско просвјетно и културно друштво Просвјета
                                     

ⓘ Српско просвјетно и културно друштво Просвјета

Српско просвјетно и културно друштво "Просвјета" је основано 1902. године у Сарајеву са циљем очувања српске културе и идентитета у Босни и Херцеговини. Настало је као самоникла, класична демократска асоцијација добронамјерних грађана, поклоника своје националне културе и просвјете. По свом значају "Просвјета" се дуже времена налазила одмах иза Српске православне цркве, а по неким активностима је чак и предњачила, одговарајући на специфичне потребе српске културе у 20. вијеку.

                                     

1.1. Историјат Период 1902 - 1949.

Основано је у Сарајеву 1902. године у мултикултурном и мултиетничком окружењу Аустро-угарске монархије и убрзо је постало најзначајније српско удружење грађана. Док су у стварању првих културних друштава главну улогу имали учитељи и трговци, за оснивање друштва "Просвјета" најзаслужнија је академски образована српска омладина, која се послије студија враћала у земљу и одмах укључивала у јавни живот. Прва организација српске интелигенције приступила је стварању новог типа удружења у области културног и просвјетног живота, заснованог на ширим концепцијама и усклађеном са стварним народним потребама. У то вријеме, најактивнија потреба је била пружање помоћи у школовању ђака и студената, јер је домаћа интелигенција веома споро стасала. Од окупације 1878. године до оснивања "Просвјете", тј. за 24 године, гимназију у Босни и Херцеговини завршило је свега 70% домаћих гимназијалаца. Када је основана "Просвјета", било је укупно око 30 Срба високошколаца у Босни и Херцеговини. У Сарајеву, 20. децембра 1901. године 29 српских интелектуалаца су упутили молбу земаљској влади да се оснује друштво "Просвјета" које би пружало материјалну помоћ ђацима и студентима, те радило на просвјећивању народа БиХ. Од самог оснивања СПКД "Просвјета", па до забране њеног рада 1949. године, око друштва су се окупљали највећи интелектуалци тог времена: Петар Кочић, Алекса Шантић, Јован Дучић, Перо Слијепчевић, Григорије Петров, Јован Цвијић и други, који су не само својом великим стваралачком и креативном енергијом подстицали рад Друштва, већ су га као легатори и материјално помагали. Ово културно друштво је забрањивано два пута у оба свјетска рата, а 1949. године у вријеме социјалистичког погледа на свијет, само је донијело одлуку о ликвидацији, да би се поново обновило 1990. године. Дјеловање и рад СПКД "Просвјета" – Сарајево се од њеног оснивања 1902. године, па до коначне забране дјеловања националних друштва БиХ 1949. године може пратити у три различита државна уређења период аустроугарске окупације БиХ, Краљевине Југославије и ФНР Југославије. Међутим, без обзира на турбулентне историјске прилике, када је рад Друштва прекидан, 1914. и 1941. године, зацртане смјернице и циљеви Просвјете, са неким модификацијама, углавном су остајали исти, односно њена приоритетна усмјерења: Школовање омладине, културно и просвјетно уздизање српског и осталих народа БиХ, оснивање библиотека, оснивање издавачке дјелатности и популаризација књига у народу и остале активности.

                                     

1.2. Историјат Период од 1993. године до данас

Обновљена је 1990. године на Видовдан, у сали Народне и универзитетске бибилиотеке у сарајевској Вијећници од стране групе интелектуалаца предвођених академиком Војиславом Максимовићем. Без обзира на ратне услове који су владали у овом периоду, друштво је, захваљујући ентузијазму функционисало, тако што председник и главни одбор настављају рад у Фочи уз одборе на територији Републике Српске, као и у Тузли и Зеници. Оснивачка Скупштина СПКД "Просвјете" - Сарајево одржана је у току ратне 1993. године и од тада делује самостално у односу на друштво у Републици Српској. Данас дјелују двије "Просвјете", једна у Сарајеву, и друга са сједиштем у Источном Сарајеву са одборима широм Републике Српске. Институт за интелектуално власништво БиХ донио је 2013. одлуку којом је прогласио Српско културно-просвјетно друштво /СКПД/ "Просвјета", са сједиштем на Палама, за јединог правног сљедбеника назива и знака овог друштва са правом коришћења у БиХ.

Free and no ads
no need to download or install

Pino - logical board game which is based on tactics and strategy. In general this is a remix of chess, checkers and corners. The game develops imagination, concentration, teaches how to solve tasks, plan their own actions and of course to think logically. It does not matter how much pieces you have, the main thing is how they are placement!

online intellectual game →